Seminar
Details
у Окружном затвору у Београду одржан je трећи округли сто представника свештенослужитеља и запослених у Управи за извршење кривичних санкција.
Циљ округлог стола био је пре свега размена искуства зарад већег уважавања свих страна које учествују у раду казненог система. Поред Преосвећеног Епикопа тимочког г. Илариона, присутнима су се у име Управе за извршење кривичних санкција обратили заменик управника координатор Велимир Видић и управник Окружног затвора у Београду Звонко Груловић, који су показали спремност да наставе започети рад и учврсте сарадњу, пошто је, на основу инцијативе која је дошла од стране православног духовника ове установе презвитера Глигорија Марковића, у септембру у овом заводу отворена просторија за верски обред православне вере - капела посвећена Васкрсењу Христовом. Представници Управе позвали су присутне да изнесу своја искуства рада у заводима у Србији како би се приближили евентуални изазови са којима се свештенослужитељи суочавају.
Правни оквир који регулише остваривање верских права одређен је кроз Закон о извршењу кривичних санкција и Правилника о кућном реду, подсетио је капелан Глигорије Марковић, наглажавајући да је веома битно да повезати правни оквир и место у коме делују. Кључни проблем је и даље недостатак системског решења, којим ће се избећи да успешност различитих инцијатива зависе од личне воље запослених, под тим се пре свега мисли на то ко уређује прикладност просторије за верски обред која се затворском капелану ставља на располагање. Поред просторија за верски обред, битно је и да се садржаји који свештенослужитељ нуди систематизују - под систематизацијом садржаја подразумевају се општи садржаји, литургијски садржаји и библијски садржаји који су нераскидви део духовног старања осуђеника. Још једна битна улога свештенослужитеља у заводима је и увођење шире друштвене заједнице у затвор, чиме се не кидају везе и омогућава боља реинтеграција осуђеника након служења казне. Нужно је да се свештеник у затвору осети као део тима, али и да унесе личну инцијативу, буде редовно присутан и прошири контекст деловања. Свештенослужи-тељ мора да буде у контакту са својом епархијом, како би се заштитио од изолованог служења само у казненом систему закључио је Глигорије Марковић.
Присутни су се сложили да честе промене руководства завода утичу на одрживост инцијатива које неко време живе, и које понекад могу бити чак и стопиране. Новина је да се црква у Казнено поправном заводу реновира те да ће бити отворена 11. новембра. Присутни су имати прилику да чују искуства и постигнућа свештенослужитеља господина Роберта Пејна, представника англикансе цркве и оца Олега Скомороха, епархије Санкт Петербурга.
У Уједињеном краљевсту, казао је господин Пејн све затворске капелане постаља, запошљава и плаћа затворска служба, но они могу бити постављени једино ако им овлашћење да Бискуп или предстојатељ верске заједнице, пред којим су одговорни. Сваки затвор има, сходно закону тип капелана, који је како екуменски, тако и мултирелигијски, из разлога што затворска служба захтева да састав капелана одражава религијско-конфесионалне затвроске предуслове. Делатност капелана подложна је уредби „Вера и пастирско старање о затвореницима“, сви прописи су у складу са препорукама Уједињених нација и Уредбом о европским стандардима за поступање са затвореницима.
Свештеник Руске Православне Цркве (РПЦ), главни капелан митрополије Санкт Петерсбурга, Олег Скоморох је објаснио да је на самим почецима, након распада СССРа, Руска Православна Црква имала пред собом изазове ношења са вишедеценијским комунистичким начинима размишљања и посматрања и деловања у друштву које се свакодневно драматично мењало: Свештеници РПЦ су самоиницијативно са благословом надлежних архијереја почели да посећују лица лишена слободе, што је тада наилазило на вишеструке препреке и опирања и опструкције, али је убрзо начињен помак и након преговора државних власти и цркве уведени су закони који су омогућили старање о лицима лишеним слободе. РПЦ је 1997. донела програм о социјалном деловању под називом Социјално учење РПЦ у који је уврстила старање о лицима лишеним слободе. Коначно. 2000. год потписан је уговор између Руске Федерације и РПЦ који је јасно дефинисао обавезе, стратегију и методологију, као и постављене циљеве. За протеклих 25 година развила је систем старања у који нису укључени само свештеници, већ и лаици, и који обухвата широку друштвену подршку.
Данас се у затворима Руске Федерације налази преко 800000 лица осуђених углавном због најтежих преступа, разбојништава, убистава и трговине наркотицима које посећују редовно свештеници РПЦ. Присутно је неколико модела, свештеници који истовремено имају парохије, али редовно током седмице долазе у Установе за извршење кривичних санкција, затим они који допуњују њихово деловање, и они који повремено то чине. Уведен је посебан предмет на богословским школама и факултетима који се бави овом проблематиком, а редовно се два пута годишње одржавају курсеви на којима свештеницима предају најеминентнији познаваоци криминалистике, права, психологије и затворског система уопште.
На крају су се сви присутни сложили да су овакви сусрети од великог значаја за службу свештенослужитеља у затворима, али и за саму Цркву, друштво и државу.
