Online seminar
Детаљи
KAS BG
PolitiKAS debate:
Pravilnim političkim komuniciranjem do afirmacije politike
Poslednja debata u okviru programa PolitiKAS debate: Nova normalnost, na temu „Kako se danas komuniciraju političke poruke?" održana je 8. juna 2021. godine u online formatu.
U razgovoru su učestvovali Zoran Hamović, osnivač, direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće “Clio”, Jelena Petković, slobodna novinarka i Thijn van Veghel, menadžer za komunikacije i političke kampanje holandske demohrišćanske partije, CDA. Debatu je moderirala Jovana Božičković, koordinatorka za komunikacije i javno zagovaranje u Beogradskoj otvorenoj školi.
Govoreći o značaju komuniciranja, Jovana Božičković je podsetila da „kada govorimo o komunikaciji, često kažemo da je 21. vek, vek komunikacije i informacije i da su podaci i informacije ono što je nekada bila nafta. Pod komunikacijom podrazumevamo proces razmene informacija i međusobno uticanje na neka mišljenja i ponašanja“.
Da li sve poruke koje šaljemo imaju političku težinu?
Govoreći iz perspektive novinarke, Jelena Petković je istakla da se „posao novinara više svodi na to da proverava događaje, informacije i političke poruke koje se sledstveno šalju. Od presudne važnosti je da izveštavanje bude objektivno, sagledano iz više uglova i da ne bude opterećeno političkim porukama. Uloga novinara je da odvoji političko od onoga što je stvarni događaj i što je informacija. Misija novinara treba da bude borba protiv komuniciranja političkih poruka kao usko političkih poruka“.
„Kod poruka je vrlo važno odakle one kreću i ko ih emituje. Ako se određena poruka nađe u ambijentu kome niko ne veruje, onda se jasno može dovesti u vezi sa određenim negativnim kontekstom i vaša poruka se tako može potpuno krivo ili makar neispravno protumačiti. Od izuzetnog je značaja razumeti zašto se određene političke poruke koriste, koga time mobilišu i kakvu energiju kreiraju odnosno, ka kakvoj vrsti ciljeva. To je ono što je najvažnije u svakom političkom poručivanju, bilo da polazimo od onog minimalnog, ali vrlo ubojitog - slogana, preko teksta u novinama, i na kraju političkih akcija koje proizlaze iz onoga što je narativ“, istakao je Zoran Hamović.
Thijn van Veghel je govorio o osobenostima političke komunikacije u Holandiji koja se poslednjih godina pretežno odvija na online platformama i socijalnim mrežama. „Najbitniji i najveći deo mog posla je da ubedim glasače da treba da glasaju za moju partiju. Mislim da dobra politička komunikacija počinje i odnosi se na informisanje glasača o tome za šta se vi zalažete, koje su vaše preference i ključne teme, ko je vaš politički lider, ko su vaši ministri, za šta se zalažu, zašto se uopšte bave politikom i šta žele da postignu. Politička komunikacija se malo promenila u poslednje četiri godine u Holandiji. Danas našu priču i našu poruku možemo da prenesemo na više hiljada ljudi. Komunikacije obezbeđuju to da praktično svakom glasaču možemo da pošaljemo posebnu poruku i to je nešto novo. Druga stvar koja se menja, jesu društvene mreže. Posebno od početka pandemije. Takođe, menja se i sadržaj koji ljudi žele da konzumiraju. Pre osam godina bilo je važno informisati birače o onome što je važno u zdravstvu i ekonomiji, a od pojave instagrama i tik-toka političari šalju mnogo više informacija o svom ličnom životu. Taj trend prate i mediji u svojim izveštavanjima. Stoga je sve teže da pronađemo prave poruke i neophodno je naći neki nov model komunikacije sa glasačima koji ne bi podrazumevao samo obilje poruka bez konkretnog sadržaja“, zaključio je van Veghel.
Kreiranje, slanje i primanje političkih poruka
Govoreći o grafitima kao nekonvencionalnom načinu slanja poruka, pa i onih političkih, Jelena Petković je predstavila svoj projekat „Grafiti Prištine“. Projekat je imao za cilj da pokaže da „Srbi sa Kosova i Metohije nisu prvenstveno politička bića. To su, pre svega, građani koji su imali svoje snove, koji su izlazili na zanimljiva mesta i kojima je jedan rat sve to izbrisao. Mi ovim projektom podsećamo na sve njih“. Time se upućuje i neka vrsta apela da „grafiti ispisani na zidovima Prištine, imena mladića i devojaka, datumi, snovi koji su ostali kao znakovi u prolazima zgrada, ti delići urbane kulture danas jesu jedino pisano svedočanstvo da su u tom gradu živeli Srbi. Ta mladost ovog grada odavno ima nove adrese, a sa brisanjem tih grafita je izbrisan svaki trag da su oni postojali“.
Govoreći o političkoj komunikaciji Pokreta slobodnih građana, Hamović je istakao da „sam naziv pokreta jasno ukazuje šta su političke poruke koje šalju, šta je u osnovi tog mišljenja i šta je obrazac ponašanja, kako političkog tako i individualnog. Politika je jedna on najvažnijih aktivnosti koju čovek ima, koja štiti društvene procese, kreira orijentaciju i omogućava mobilizaciju ljudskih resursa i talenata za stvaranje boljeg društva. Afirmacijom politike treba da napravimo više koraka nazad da bismo dali priliku građanima da se oslone na jednu vrstu afirmativnog odnosa prema politici. Tek nakon toga možemo da govorimo o različitosti ideologija koje postoje. Dakle kritičko intoniranje, kritički odnos prema onome što je u društvu, a ne kritizerski, jer danas sve češće imamo jednu vrstu kritizerske pozicije koja šteti opoziciji i opozicionom mišljenju i koja šteti ubojitosti kritičkih interpretacija u celini“.
Zaključak debate bio je da je generisanje promena suštinski najvažnija politička aktivnost. Topla ljudska priča jeste srž strateške komunikacije, to nisu samo suvoparne informacije. U obilju informacija koje svakodnevno konzumiramo preko društvenih mreža i drugih medija, mi smo izgubili čoveka, a zbog njega i o njemu se informišemo. Zato je neophodno uspostaviti direktni kontakt sa građanima kao potencijalnim biračima, slušati ih i koristiti benefite kontinuirane komunikacije u online prostoru.
Fondacija Konrad Adenauer, Beogradska otvorena škola i Fondacija Eduardo Frei ovom debatom privele su kraju drugi ciklus debata u okviru programa PolitiKAS debate: Nova normalnost.
