Diskussion
Details
a provokativnim konceptom bi se obezbedila zanimljivost teme i pažnja šire javnosti.
Tema se definiše na radikalan način i pozivaju se po dva sagovornika koji bi tezu branili ili osporavali. Skupovi se održavaju na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu, a potom se snima polusatna emisija koja se emituje na nacionalnom servisu RTS-u. Tema trećeg skupa bila je „Demokratija ne služi građanima“.
U eri elektronskih medija i „ratova“ koji se vode na različitim internet portalima, srpsko društvo je ostalo zatvoreno kada su u pitanju rasprave o najaktuelnijim društvenim pitanjima. Čak i kada ih iniciraju određene društvene grupe ili organizacije, one ostaju uglavnom neprimećene i nemaju uticaja na širu javnost. Na taj način društvo biva uskraćeno za pluralizam mišljenja i stvara se atmosfera u kojoj je vrlo lako nametnuti dominantan način ramišljanja.
Poverenje građana u političke stranke, vlade i lidere koji se biraju na demokratskim izborima širom sveta je ozbiljno poljuljano. Zato smo tribinom 20. februara 2014. „Demokratija ne služi građanima“ na početku izborne kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji pokušali da pokrenemo debatu koja se neće baviti vladajućim stereotipima o demokratiji.
Prof. dr Srbijanka Turajlić je, na ovom skupu u ulozi građanske aktivistkinje, zastupala tezu da demokratija jeste u prilici da zaustavi neke negativne procese u državi i društvu. Smatra da bi društvo u Srbiji drugačije funkcionisalo da intelektualna elita digne svoj glas i običnim građanima objasni određene pojave koje oni sami nisu u stanju da definišu. Tu tezu je zagovarao i dr Miša Đurković sa Instituta za evropske studije, ograđujući se da govorimo, pre svega, o modelu moderne kapitalističke demokratije. Njegovo stanovište jeste da je sem kompaktnosti elita, potreban i minimum saglasnosti oko važnih pitanja i nacionalnih interesa jedne države.
Uloga političkih elita bi trebalo da bude i da kontrolišu korporativne elite koje koče demokratske procese. Zanimljivo mišljenje u prilog tezi da demokratija ne služi građanima izneo je prof. dr Jovan Čekić sa Fakulteta za medije i komunikacije uočavajući da logika globalnog kapitala dovodi institucije u krizu. Tako se, prema prof. Čekiću, moć izmešta u neke umrežene globalne strukture, a delovanje političara se prilagođava funkciji kapitala. Prof. dr Đorđe Pavićević smatra da participacija građana u demokratskom društvu ima malo smisla ukoliko se ostvaruje kroz partije, kao što je to slučaj u Srbiji, ali i mnogim drugim tranzicionim i post-tranzicionim društvima.
Tek trećim skupom „Đavoljeg advokata“ magazin NIN i Fondacija Konrad Adenauer uspeli su u potpunosti da ostvare prvobitnu zamisao o modelu demokratskog dijaloga koji se nije vodio samo među gostima koji su zagovarali ili bili protiv teze koju smo postavili, već i sa publikom koja je učestvovala na tribini. S obzirom na univerzalnost teme, nije zapravo bilo reči o tome da se u potpunosti osporava koncept demokratije, već više da se sagledaju njene prednosti i mane iz četiri vrlo različite, ali podjednako zanimljive perspektive.
Mi možda nikada nećemo uspeti da dostignemo onaj model institucija koji smatramo idealnim, ali stepen istrošenosti demokratskih institucija danas sve češće dovodi do izliva besa i agresivnosti (najsvežiji su primeri BiH i Ukrajine), naročito mladih ljudi koji ne vide nikakvu perspektivu, niti način da unaprede svoj život. Zbog toga, prema prof. dr Čekiću XXI vek i „novi građani“ zahtevaju i postavljanje principa demokartije na radikalno novim osnovama.
Jer „ako ne budemo imali nove kritičke alate ostaćemo izgubljeni u sećanjima o tome kako je demokratija bolja od tiranije“. Ili kako je prof. dr Turajlić zaključila „nećemo biti u prilici da vodimo razgovore poput ovog“.
