Prezentacija knjige
Детаљи
Promociju je moderirao mr Nikola Knežević.
G. Bone je pozdravio sve učesnike i objasnio važnost teme koja je obrađena u zborniku. On je podvukao da je po njegovom mišljenju demokratija usko povezana sa hrišćanskim shvatanjem čoveka i sveta, kao i važnost priznavanja nedodirljivosti dostojanstva svakog pojedinca i ravnopravnost svih ljudi pred Bogom. Upravo iz pomenutog diskursa proizilaze centralni elementi evropskog shvatanja demokratije.
Prof. dr Radovan Bigović podsetio je pristutne da se još 80-ih godina prošlog veka govorilo o sličnoj temi ali pod nazivom teodemokratija. U nekim objavljenim tekstovim u pomenutom vremenskom periodu postavljalo se i danas aktuelno pitanje: Na koji način verujući ljudi mogu da učestvuju u javnom i društvenom životu. Osvrćući se na problem učešća verujućih ljudi u javnom i društvenom životu kod nas, prof. Bigović je ukazao na nedostatak iskustva sa demohrišćanskim političkim partijama, kao i sa veoma oskudnim poznavanjem hrišćanstva uopšte. Upravo te činjenice pokazuju koliko je tema zbornika važna. On je naglasio da je vrednost zbornika ta što su u njemu objavljeni radovi mladih ljudi koji razmišljaju o pomenutim problemima. U zborniku nisu dati odgovori na mnoga pitanja, niti na pitanje da li je moguća hrišćanska demokratija u današnjem savrmenom pluralističkom društvu ali je važno da se o tim temama razmišlja i diskutuje.
Doc dr Davor Džalto osvrnuo se na nekoliko važnih tačaka u odnosu između hrišćanstva i demokratije. Njegova teza je da oba pojma nisu ni dovoljno diskutovana ali ni dovoljno objašnjena. S tim u vezi osvrnuo se na odnos pravoslavlja i demokratije, koji po njemu predstavlja posebnu oblast terra incognita i izrazio potrebu za ozbiljnim bavljenjem istom i to od strane naučnika iz raznih oblasti. U vezi sa ovim diskursom dr Džalto je naglasio da ni sam pojam demokrtije nije danas potpuno jasan jer se pod tim pojmom može podvesti mnogo toga, tako da on varira od svog idealnog prototipa, kako je zamišljen u staroj Grčkoj i baziran na dostojanstvu građanina, na ideji o slobodi čoveka, na ideji o humanizmu pa sve do partokratije, diktata krupnog kapitala i tome slično.
Iako su govornici imali veoma kratka izlaganja tematizirali su zaista puno važnih problema za diskusiju koja je trajala sat vremena i bila veoma živa. Na kraju promocije svi učesnici su dobili primerak zbornika i pozvani da se jave u Fondaciji Konrad Adenauer ukoliko imaju interesovanja za druge publikacije.
Na kraju nije zgoreg pomenuti da je interesovanje za promciju zbornika bilo izuzetno veliko, tako da je jedan deo publike morao da stoji, jer su iskorišćene i sve pomoćne stolice. Ovo nam govori o važnosti teme hrišćanska demokratija u Srbiji danas.
