Stručna konferencija
Детаљи
«Mediji i izbori – iskustva iz Evrope i regiona». Više od šezdeset referenata iz balkanskog regiona i Nemačke učestvovalo je u radu ovog okruglog stola.
Cilj konferencije bio je da se kritički analiziraju iskustva zemalja u regionu u oblasti javne komunikacije političkih partija i medija pre i za vreme izborne kampanje. Takođe, istaknute su pozitivne i negativne karakteristike odnosa koje partije i mediji imaju u regionu, a predstavljena su i «good-practice» iskustva iz Evrope. Mnogi mediji iz Srbije i iz regiona preneli su bitne sadržaje predavanja, diskusija učesnika iz Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije.
Konferencija je počela predstavljanjem iskustava iz Nemačke. Gospođa Klaudija Nolte, direktor predstavništva KAS u Beogradu i nekadašnja savezna ministarka, koja ima bogato, šesnaestogodišnje iskustvo bavljenjem politikom, govorila je o ulozi medija pre i za vreme izborne kampanje iz ugla politike. Ona je ukazala na međusobnu upućenost medija i politike: s jedne strane, političari preko medija prenose svoje stavove i aktivnosti, a, s druge strane, medijima su neophodne informacije iz političkog života. Predizborne kampanje postale su vremenom, kroz uticaj medija, profesionalnije, tako da partije sad angažuju konsultatne i PR-eksperte. Sama televizija, koja živi od slika, doprinela je promeni medijskog nastupa političkih partija. Iskustva iz Nemačke ukazuju koliko je važno da mediji budu nezavisni, kako bi se obezbedila fer kampanja svih političkih partija u predizborno vreme. Koliko mediji u društvu sa tradicionalnom parlamentarnom demokratijom mogu da utiču na birače, time što se priklanjaju nekoj političkoj opciji, ne može se potvrditi na osnovu dosadašnjeg načina istraživanja medija.
Iz ugla medija, važno je, kako tvrdi gospodin Kristijan Faul (novinar iz Bayerischer Rundfunk) da mediji o svim partijama objektivno izveštavaju u vreme izborne kampanje, naročito imajući u vidu povlašćeni status vladajuće stranke ili koalicije da «uvek bude prva». Opšta obeležja medijskog sistema Nemačke, po Faulu, jesu: odvajanje komentara od informacije, objektivno iznošenje različitih stavova, slobodan pristup informacijama, novinarska nezavisnost. Tek kad se u nas razvije medijski sistem kojeg određuju gore navedeni elementi, biće stečeni preduslovi za stvaranje profesionalnog novinarstva u Srbiji.
Posle uvodnih izlaganja sledili su izveštaji i razmena iskustva stručnjaka iz regiona. Gospođa Jovanka Matić, medijski ekspert i istraživač saradnik na Institutu za sociološka istraživanja, iznela je naučno utemeljeno zapažanje, da je neophodno da se uvede institucionalizovan monitoring medija, naročito o njihovom ponašanju u vreme izbornih kampanja, a napomenula je i da mediji moraju da postanu svesni svoje društvene uloge i funkcije, odnosno da ne treba da predstavljaju «oglasnu tablu» za političke poruke stranaka.
U Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini mediji su svesniji svoje društvene uloge nego što se to može reći za srpske medije. Sve tri države imaju vrlo dobre medijske zakone sa odgovarajućim kontrolnim mehanizmima, tako da se ovi zakoni mogu implementirati. U Hrvatskoj i Sloveniji javni radio-televizijski servisi više nisu grubo politički instrumentalizovani. Primetna su nastojanja da u javnim servisima izborne kampanje budu samoregulisane, tj. da se ne regulišu zakonom. Karakteristika ovih država jeste i da auditorijum nema interesovanja za praćenje kampanja.
Pozvani referenti, političari, novinari i medijski stručnjaci iz regiona došli su kroz dijalog i razmenu iskustava do sledećih zajedničkih stavova:
-bez obzira na to što se u svim državama u regionu mediji različito čitaju, slušaju i gledaju, oni i dalje imaju važnu ulogu u predizbornim kampanjama;
-iskustva iz regiona sadrže sličnosti i razlike. Neke države pronašle su bolja rešenja, kao, na primer, Hrvatska i Slovenija. U ostalim državama proces transformacije medija još uvek traje, sporiji je od očekivanog ili od željenog. No, bez obzira na to, ovakva razmena iskustava bila je korisna za sve učesnike, i svakako je treba nastaviti;
-evropski standardi treba da nam služe kao uzori. No, treba imati u vidu da se i oni unapređuju i prilagođavaju novim društvenim okolnostima;
-Sugestije i predlozi iz evropskih institucija nisu obavezujućeg karaktera, već orjentiri na putu demokratizacije i regulacije medijskog sistema;
-svim državama u regionu zajedničko je insistiranje na transparentnom odnosu političkih partija i medija, pre svega javnih rtv servisa, u vreme predizborne kampanje, naročito u pogledu finansiranja izborne trke.
Najvažniji zaključak ove konferencije, kao i mnogi drugih koje je KAS tematski posvetio medijima u Srbiji, jeste da je neophodna profesionalizacija novinarstva u Srbiji. Naročito se to odnosi na pristup novinara političkim temama, prema kojima moraju da imaju istraživački, analitički i aktivan odnos.
Predstavništvo KAS u Srbiji je 1999. godine na istom mestu, u hotelu «Palace», organizovalo veliki skup na kojem su učestvovali predstavnici tada opozicionih, prozapadno orjentisanih partija. Stručnjaci u raznim oblastima, predstavnici sindikata, nevladinih organizacija i stranaka demokratskog bloka okupili su se tada s ciljem pripreme strategije za društveno-političke promene i demokratizaciju srpskog društva. Tada, kao i ovog puta, na ovogodišnjoj regionalnoj konferenciji, pokazalo se koliko je važna aktivnost Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji, kao i da se KAS u politički aktuelnim i brizantnim situacijama posvećuje važnim, neretko i teškim, pitanjima.
