Diskusija
Детаљи
Kao plod tih istraživanja nastalo je nekoliko publikacija, a poslednja u nizu je „(Ne)demokratsko redizajniranje političkih partija u Srbiji“, koja se bavi programskim i organizacionim dokumentima koji određuju rad stranaka u Srbiji. Posebna vrednost ovog izdanja je njegov edukativni karakter, s obzirom da su tu objavljeni prvi akademski tekstovi studenata osnovnih i master studija sa Fakulteta političkih nauka.
Kako bi se istovremeno bavili aktuelnim društveno-političkim trenutkom u Srbiji i prezentovali objavljenu knjigu, Fondacija Konrad Adenauer je organizovala 16. aprila 2014. godine skup sa temom „Partijski programi vs. partijski interesi“.
Da bismo sprečili promociju bilo koje političke opcije, kao sagovornike smo pozvali novinare od ugleda: Danicu Vučenić sa TV Vojvodine, Milana Ćulibrka - glavnog i odgovornog urednika magazina NIN i Dragana Bujoševića urednika i voditelja Stava Srbije na TV Prva.
U uvodnom delu je moderator razgovora prof. dr Zoran Stojiljković istakao da postoji "dramatičan jaz između programa i političkih interesa partija", ali da čak i onda kada partije izvrše suštinske promene u konceptima, građani ne reaguju na adekvatan način na iste. Zašto? Da li su građani nezainteresovani ili ne veruju onima koji sprovode te programe? Da li je suština problema u razočaranju građana, liderima stranaka ili neadekvatnim/neodrživim stranačkim programima?
Dragan Bujošević je istakao da se strankama ne može verovati i da ne možemo biti sigurni kakve će odluke doneti ključni politički igrači jer tamo gde počinju stranački interesi, prestaju da važe stranački programi.
Milan Ćulibrk je kao primer naveo izjavu lidera SPS-a da sa "MMF-om ne bi ni tikve sadio", a sudeći po nagoveštajima budućeg premijera, SPS će ući i u novu Vladu koja ima kao jedan od ciljeva i saradnju sa MMF-om.
Ulogom medija u tako partijski zaposednutom društvu i institucijama bavila se Danica Vučenić ističući da njene kolege i ona treba da se trude da budu „advokati“ svoje publike. U protivnom će autocenzura u medijima, koja je uzela maha, dovesti do toga da nam mediji više neće ni biti potrebni već će se svesti na oglasna odeljenja, obično onih stranaka koje su na vlasti. Ona je upozorila da se mediji samo bave reakcijama na zadate teme, bez prave analize i to se odražava na javno mnjenje i građane u Srbiji.
Diskusija koja se odvijala u formi živog dijaloga među gostima i učesnicima skupa otkrila je da mehanizam partijske države i društva u Srbiji, bez obzira na manjkavosti koje se u formi afera svakodnevno otkrivaju, još uvek radi. To pomalo čudi, zato što od 16% građana koji su članovi stranaka, svega njih 8% ima pozitivno mišljenje o stranačkom delovanju – otkriva nedavno istraživanje CeSID-a. Međutim, dokle god egzistencijalni uslovi građana Srbije budu zavisili od stranačke kombinatorike, a partije budu bile u prilici da zapošljavaju sopstvene kadrove u javnu upravu bez obzira na stručnost, taj model se neće menjati. Niko neće obraćati pažnju na predizborna obećanja stranaka i njihove javne politike. Sociolog Neven Cvetićanin, bivši poslanik i stipendista KAS-a, smatra da će u nekom trenutku „objektivni mehanizam“ pokrenuti promene kada će srednji građanski sloj odreagovati na neispunjena obećanja i kada će se spontano nametnuti neki novi politički lideri.
