Forum
Детаљи
Nema "čarobnog štapića" za ekonomiju Srbije, a pred novom vladom su bolne reforme koje je neophodno sprovesti radi rešavanja ključnih realnih i finansijskih problema, složili su se učesnici foruma.
Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrnja je na forumu o ekonomskoj realnosti Srbije istakao da je naivno očekivati da će ključni problemi u realnom i finansijskom sektoru biti rešeni odjednom, jer je to proces koji će trajati nekoliko godina. Crnobrnja je ukazao da se mora napraviti razlika između problema u realnom i finansijskom sektoru, ocenivši da je najvažnije najpre rešiti realne probleme.To su, kako je podsetio, visoka rastuća nezaposlenost, niska produktivnost i konkuretnost, mali izvoz u odnosu na društveni proizvod, a relativno visok uvoz, deindustrijalizacija...
"Rešavanje ovih problema je strateško, dugoročno i suštinsko, jer su i finansijski problemi velikim delom posledica nedostataka u realnom sektoru. Drugim rečima, rešavanjem ovih problema stvoriće se dugoročni osnov za rešavanje i finansijskih problema", naglasio je
Crnobrnja. On je rekao da u ovom trenutku ne znamo kakva će biti nova vlada, osim da će biti koaliciona, pa "će biti trgovine oko toga šta treba da se radi", što će, kako je upozorio, "omekšati efikasnost i ubojitost programa".
Ekonomista Miroslav Prokopijević je ocenio da je jedan od glavnih problema srpske ekonomije kako povećati konkurentnost privrede, ukazujući da bi trebalo potpuno liberalizovati tržište rada. Za državu je najskuplje smanjenje plata i penzija, rekao je Prokopijević, ocenjujući da će nova vlada pre dozvoliti rast inflacije, nego smanjiti plate i penzije, jer je to "politički jeftinije". On je podržao nemački model izlaska iz krize, odnosno trebalo bi "štedeti na svim nivoima, pa tek kasnije razmišljati o razvoju".
Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Srbiji Henri Bonet ocenio je da novu Vladu Srbije čekaju bolne reforme, napominjući da je i Fiskalni savet poručio da nema više vremena za gubljenje. On je kazao da su pred vladom velika očekivanja stanovništva koje treba ispuniti i rešavanje brojnih problema, što nije moguće bez reformi.
Bonet je rekao i da Skupština Srbije mora efikasnije da radi, i da se umesto političkih debata, koncentriše na rasprave o načinima izlaska iz krize.
Predstavnik Nemačke organizacije za internacionalnu saradnju (GIZ) Aleksandar Grunauer podsetio je da je Nacionalna alijansa za lokalni razvoj donela preporuke za rad nove vlade, a jedna od njih je da bi lokalnoj samoupravi trebalo dati ovlašćenje da suzbija "sivu" ekonomiju, jer oko 54 odsto nezaposlenih ostvaruje prihode, a ne plaća nikakav porez državi.
Na drugoj strani, trebalo bi dati stimulans tako što bi se smanjili porezi na plate, i tako bi se podstaklo novo zapošljavanje i indirektno smanjila "siva" ekonomija, rekao je Grunauer, i dodao da bi se manjak u budžetu mogao nadoknaditi povećanjem poreza na imovinu.
On je izrazio rezervu prema predlogu za uvođenje progresivnog oporezivanja. Jedan od problema je i veliki broj parafiskalnih nameta preduzećima, kojih ima oko 270, što treba smanjiti ili ukinuti, a plaćanje poreza na dodatu vrednost treba odložiti posle realizacije fakture za robu i uslugu, naveo je Grunauer. Što se tiče naplate potraživanja, Grunauer se založio da se poštuje zakon da se plaćanje mora obaviti do 60 dana, jer se u suprotnom povećava nelikvidnost.
Ovaj tradicionalni forum moderirala je Biljana Stepanovic, ekonomski novinar. Fondacija Konrad Adenauer ce i ubuduce organizovati debate i forume o mogucim putevima za izlazak iz krize oslanjajuci se cesto na iskustva iz nemacke privrede i primere dobre prakse. Sledeci forum zakazan je za jesen 2012.
