Online seminar
Детаљи
Održivi gradovi - socijalni progres, ekonomski razvoj i odgovornost prema životnoj sredini
Debata na temu "Kako do održivih gradova?" održana je u utorak, 20. aprila od 17.30 h putem ZOOM platforme. Učesnici u debate bili su Nico van Buren, ekspert u oblasti urbanog razvoja, prostornog planiranja i održivog razvoja i saradnik Fondacije Eduardo Frei iz Holandije i Mirjana Jovanović, programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi, u programskoj oblasti energije, klime i životna sredine. Debatu je moderirao Ognjan Pantić, koordinator projekata u oblasti energije, klime i životne sredine u Beogradskoj otvorenoj školi.
Govoreći o životnoj sredini, i vezujući je za prirodu, ono što zaboravljamo jeste da uzrok problema često leži na drugoj stani, u gradskim sredinama.
U svom uvodnom obraćanju, Ognjan Pantić istakao je da „gradovi zauzimaju svega 3% ukupne teritorije planete Zemlje, a da u njima živi više od 50% stanovnika. S druge strane, iako zauzimaju veoma malu teritoriju, oni prave ogroman uticaj na životnu sredinu. Negde oko 60-80% potrošnje energije se vezuje za gradske sredine na globalnom nivou, 75% ugljen-dioksida i 60% potrošnje resursa. To praktično znači da su te urbane sredine odgovorne za ekološke probleme koji se osećaju na celoj teritoriji planete Zemlje. Ono što je dobro je da je pitanje održivog upravljanja gradovima prepoznato kao važno kroz različite okvire. Ujedinjene nacije su u svojoj agendi 2030 čitav jedan cilj posvetile održivim gradovima. Evropska unija je kroz svoj novi Evropski Zeleni dogovor predvidela između ostalog i renoviranje ogromnog dela stambenog fonda u gradskim sredinama u EU. Na nivou Republike Srbije dešava se jedan novi ciklus planskih dokumenta na lokalu koji moraju da reflektuju te ciljeve i obaveze vezano za održivi razvoj. U budućnosti samo možemo očekivati porast broja stanovnika u gradovima, te i porast pritiska gradova na prirodne resurse i kreiranje većih zagađenja. Možemo očekivati i da se trenutne stope generisanog otpada povećaju za 70% do 2050. Zbog svega navedenog, važno je da se o temi održivih gradova razgovara na svim nivoima i uz maksimalno učešće građana u procesu donošenja odluka koje se tiču kvaliteta njihovog života i uopšte budućnosti planete Zemlje.
Šta bi to bio održivi grad?
Govoreći o konceptu održivog grada, Mirjana Jovanović je istakla da su „gradovi nastali kao težnja ljudi da organizuju resurse, društvene, prirodne i dr. na način da olakšaju sebi život. Sada, odjednom imamo drugačiju paradigmu gde mi živimo u prenatrpanim gradovima u kojima infrastruktura ne funkcioniše, u kojima smo izloženi zagađenju vazduha, vode, gradovima koji crpe ogromnu količinu resursa i koji zapravo više nisu pogodni za život, nisu gradovi u kojima građani žive pristojan život. Gradovi tako postaju nenaseljivi, što je direktna posledica neodrživog upravljanja“.
Održivi gradovi bi tako bili gradovi koji se razvijaju strateški unutar granica resursa kojima raspolažu. Prema tome, oblast održivog razvoja treba da objedini socijalni progres, ekonomski razvoj i odgovornost prema životnoj sredini. Te komponente su međusobno neodvojive.
Na koje načine se Holandija i Srbija bave održivošću gradova?
Govoreći iz perspektive Holandije, Nico van Buren je istakao da se na problemu održivosti gradova u Holandiji radi na različitim nivoima i kroz različite projekte. „Prvi nivo projekata, fokusiran je na ulogu lokalnih odbornika u pitanjima koja se tiču tranzicija u vezi sa toplotom i kako preći sa gasa na druge načine zagrevanja. Tu takođe spadaju projekti koji imaju veze sa adaptacijom klime u Holandiji, odnosno planiranje izgradnje gradova tako da budu prilagođeni novim klimatskim prilikama, posebno kada su u pitanju sve učestalije poplave. Drugi nivo projekata ima veze sa jačanjem kapaciteta Vlade. U Holandiji se razvijaju eksperimentalni programi kako da se gradovi okrenu od gasa do drugih izvora za grejanje gde je više od 400 miliona evra opredeljeno za te namene. Vlada mora da nauči kako da ove projekte sprovodi, uključujući učešće građana i to sve mora biti unapređeno. Treći nivo je fokusiran na istraživačke programe i sprovode ih i finansiraju univerziteti, nekoliko ministarstava i Holandska nacionalna agencija za istraživanje. To je jedno naučno istraživanje koje pokušava da pruži odgovore na tranziciju kroz koje će naši gradovi morati da prođu u narednih nekoliko godina. Posebno bitno za Holandiju je i pitanje porasta nivoa mora. U tom smislu, otvara se pitanje kako će se dalje planirati zato što u 22. veku možemo da izgubimo zapadni deo naše države i šta možemo da uradimo kako bismo se pripremili za ovakvu situaciju“, istakao je Nico van Buren.
Govoreći iz perspektive Srbije, Mirjana Jovanović istakla je da „planiranje razvoja prostora na održivim osnovama podrazumeva računanje svih prirodnih procesa koji se u prostoru dešavaju, svih resursa koji ulaze i izlaze u predeo bilo gradski, bilo prirodni. Ono što se u Beogradskoj otvorenoj školi najviše posmatra je to da li se na održivosti radi uz učešće građana i za interes građana i kako da građani razumeju procese u kojima se donose odlike kako će izgledati njihov grad, kako će izgledati njihova zemlja. Trenutno je Prostorni plan Republike Srbije na javnom uvidu. To je javna politika koja seže do 2035. godine i mi radimo sve što je u našoj moći da što više građana za nju sazna i uključi se, da pogledaju šta se sve planira u njihovom regionu i da li misle da je to održivo ili nije. Osim toga, puno se radi na temi javnih politika posebno onih vezanih za agendu 2030. i tzv. razvojne planove koje svi gradovi i opštine moraju da donesu do kraja 2021. godine. Trudimo se da u te razvojne planove unesemo principe održivog razvoja i uopšte održivog korišćenja prirodnih resursa“.
Kako napraviti gradove koji su održivi i pogodni za život (livable cities)?
„Manje naseljeni gradovi koriste manje energije. Cilj je da se 60-70% saobraćaja prebaci na neko sredstvo koje ne koristi energiju ili je koristi u izuzetno maloj meri kao što je hodanje ili bicikl. Uz to, neophodno je integrisati infrastrukturu lokalnim mrežama javnog transporta tako da se prilagodi hodanju i vožnji bicikla. Tome treba dodati i planove kako da se koristi zelenilo i voda da bi grad bio pogodniji za život, posebno u letnjim mesecima“, napomenuo je Nico van Buren.
Jedan od puteva koji vodi ka održivosti je cirkularna ekonomija, odnosno cirkularni urbani razvoj. „To je koncept koji svako može da razume, a podrazumeva npr. to da će otpadni materijali predstavljani novu vrednost. Na koji način da se naprave cirkularne kuće od betona, šta raditi sa starim objektima, kako da organizujete tržište i kako urbanističko planiranje da podrži cirkularnost, kako da se organizuje logistika, distribucija koja ide uz cirkularnu ekonomiju. Cirkularna kuća trebalo bi da bude deo cirkularnog urbanog razvoja, tako da treba da vidimo kako da tu cirkularnost uvedemo u kanalizacioni sistem, u druge elemente, u način kako upravljate zelenilom u svom javnom prostoru. Sve su to komponente koje zahtevaju sistemsko rešene i koje tek treba razvijati“, zaključio je Nico van Buren.
„Kada govorimo o Srbiji, moramo da razmišljamo o vremenskom rasponu od 10, 20, 30, 100 godina da bismo uopšte govorili o održivosti. Ono što je neophodno je da se odustane od paradigme neograničenog ekonomskog rasta i da se prihvati i prizna da živimo u jednom ograničenom ekosistemu gde su resursi ograničeni i da moramo da naučimo da živimo unutar granica tog ekosistema ukoliko želimo da imamo kvalitetne živote“, zaključila je Mirjana Jovanović
Održivost nije nešto što se postiže preko noći, već iziskuje planiranje nekoliko decenija unapred i zahteva promišljanje od nacionalnog nivoa do nivoa svake lokalne samouprave. Ono što je jako bitno je da se građani informišu i mobilišu da se uključe u procese donošenja odluka, da razumeju posledice odluka koje se donose danas za njihovu budućnost. Strateški pristup i doslednost u sprovođenju planova i propisa je u Srbiji neophodan.
Sledeća PolitiKAS debata biće održana u utorak, 11. maja 2021, a glavna tema biće Potencijal novih stranaka u Evropi.
