PolitiKAS debate: Nova normalnost

Druga debata na temu „Inovativno društvo danas: mogućnosti i perspektiva” održana je 13. oktobra 2020. godine preko platforme ZOOM. Svoja znanja i primere dobre prakse sa prisutnima su razmenili Srđan Verbić, docent na FEFA i koosnivač Opservatorije društvenih inovacija (ODI) i Friso Douwstra, zamenik gradonačelnika grada Leeuwarden (Holandija), kandidata za evropsku prestonicu inovacija 2019. godine. Debatu je moderirala Lana Avakumović, zamenica glavnog i odgovornog urednika portala Talas.

Značaj otvorenih podataka

Govornici su se na početku osvrnuli na ono bez čega inovacije ne bi bile moguće, a to su otvoreni podaci. Sve inovacije koje se zasnivaju na podacima (data driven) jesu one vrste inovacija koje danas dominiraju. Kompanije koje su se posebno razvile za vreme pandemije i čija je vrednost akcija skočila su bile data driven kompanije, od dostave hrane do ZOOM-a.

Međutim, da bi smo imali otvorene podatke, moramo ispuniti nekoliko uslova: potrebno je da postoji „politička odluka da to treba da bude transparentno, zatim treba izvršiti tehničku standardizaciju, da sve bude u mašinski čitljivom formatu, tako da računar može to da pročita i stavi u neki drugi format. Tek onda takvi podaci postaju otvoreni podaci“. Kada govorimo o situaciji u Srbiji, problem sa otvorenim bazama podataka je što su one relativno „plitke“ te ne dozvoljavaju ukrštanja, odnosno ne sadrže informacije od kojih neko može da  napravi biznis, a to je ključni momenat. „Inovacije postoje, i počinju da cvetaju kada se pređe prag kvaliteta i količine informacija gde je neko u prilici da napravi svoj biznis iz toga što koristi javno dostupne podatke“, rekao je Srđan Verbić. U Srbiji neke velike svetske kompanije koriste podatke npr. Google transportation, Google maps, ali je malo domaćih aplikacija koje možemo da koristimo kako bi nam podigle kvalitet života. Dobar primer je Car:go, aplikacija slična Uberu za usluge prevoza.

Otvorene baze podataka se prepoznaju kao posebno značajne u vreme korone kada kompanije i pojedinci, istraživači, treba međusobno da razmenjuju podatke i da svi rade kao tim kako bi se što pre došlo do kvalitetne vakcine koja će biti svima dostupna“, istakao je Friso Douwstra.

Koliko je pandemija ubrzala inovacije?

Pandemija korona virusa kao globalna pretnja uticala je na adaptibilnost našeg sistema i uslovila brzo prilagođavanje novoj stvarnosti i dovela je do toga da mnoge delatnosti inoviraju svoje poslove. Na debati je istaknuto da je Srbija dobro reagovala na krizu kada je u pitanju prelazak u online prostor za rad, učenje, kupovinu i druženje.

„Ova situacija je dovela do drastične razlike između onih koji mogu da pređu da rade online i onih koji to ne mogu. Postoji toliki broj delatnosti koje je nemoguće vršiti online, ne mogu se automatizovati“. Zbog toga je „pandemija pokazala da su oni koji imaju ideju kako da svoj biznis digitalno transformišu, da ga pretvore u nešto što može da se radi online, da su oni u drastičnoj prednosti“. Srbija svakako jeste uradila dosta na tom planu.

Ipak, zaključak oba govornika  je da „ni Holandija ni Srbija ne treba da se oslanjaju ni na Google, niti na jedan drugi konkretni servis. To je ono što je pravi test digitalne transformacije i digitalizacije društva. Dakle, društvo je digitalizovano kada radi i onda kada Google ne postoji“, zaključio je Srđan Verbić. Cilj treba da bude da se stvore alternative kada u slučaju nepredviđenih okolnosti ostanemo bez vodećih softvera te zato ne smemo potpuno zavisiti ni od jednog servisa.

Koje su to inovacije koje mogu da doprinesu većoj inkluziji u obrazovni sistem grupa stanovništva koje do sada nisu bile dovoljno uključene?

Za početak, najveći izazov je dovođenje interneta u svaku kuću i obezbeđivanje uređaja pomoću kojih učenici i studenti mogu da prate online predavanja. Procena je da oko 20% učenika ne može da prati online nastavu. To je takođe problem i na svetskom nivou. „Procene Svetske banke kažu da se 8-10 miliona učenika koji su sada privremeno napustili školovanje nikada neće vratiti. Dakle, oni se neće ponovo uključiti u obrazovni proces i to se naročito odnosi na žensku decu u uzrastu 13-15. godina. Treba raditi na tome da se upravo to promeni“, istakao je Srđan Verbić.

Primer dobre prakse - Leeuwarden

Kako bi se kreirala uspešna politika u oblasti inovacija neophodno je da dođe do saradnje Vlade, kompanija, obrazovnog sistema (Univerziteta) i istraživača. „Četiri strane uvek moraju da budu uključene u donošenje javne politike i moraju da odluče gde želimo da budemo za 10 godina. Tako je počeo rad na najbitnijoj stvari za budućnost, a to je tehnologija vode, mlečnih proizvoda i prehrane u Leeuwardenu. Sa školama se vodio dijalog na koji način se u taj proces mogu uključiti deca već u osnovnim školama. Suština ovog grada je da od kada se rodite, pa dok ne odbranite doktorat, sve možete da uradite u okviru našeg grada“ rekao je Friso Douwstra.

U Holandiji je obrazovni sistem struktuiran tako da ima za cilj da rešavanjem praktičnih problema dovede do nastanka inovacija. „Svi projekti i zadaci se delegiraju na osnovu obrazovanja. Oni koji su na vrhunskim univerzitetima, moraju da rade na primenjenom nivou. Moraju da predlože projekte sa pravim temama koje u datom trenutku predstavljaju nešto što je potrebno zajednici“. Ono što je specifičnost obrazovnog sistema Holandije, u odnosu na Srbiju,  jeste Ustavom propisana zabrana učešća Vlade u regulisanju obrazovne politike, a njeno učešće je moguće isključivo na dobrovoljnoj bazi. To se pokazalo kao veoma efikasno i kada je u pitanju kvalitet obrazovanja i broj inovacija i patenata.

Dobar način za podsticanje inovacija jesu i javne nabavke inovacija (Public Procurement of Innovative Solutions). Ideja kod javnih nabavki inovacija jeste da država i lokalna zajednica izađu sa izazovom za koji treba naći inovativno rešenje. Dakle, ne treba nam unapred određena inovacija već rešenje postavljenog problema, a način na koji će se to rešiti treba da bude ostavljen istraživačima.  „U Srbiji se trenutno više pažnje i sredstava usmerava na istraživačku zajednicu i težnju da se njima omogući da naprave inovacije. Ono što je dodatni problem ili faktor koji usporava je i činjenica da mi nemamo tržište za inovacije, tačnije nemamo berzu za start up-ove koji su uspeli i koji treba da izađu na berzu. Ukoliko nema tog sledećeg koraka, neće doći do ulaganja u inovacije koje ne mogu biti prodate za godinu dana nekoj ozbiljnoj kompaniji koja će ih dalje razvijati. Zbog toga nam odlaze timovi koji su napravili inovacije, što je suštinski problematičnije od malog broja inovacija“.

Sledeći primer Holandije treba raditi na podsticanju tržišta u pravcu korišćenja domaćih inovacija koja će nastati kao odgovor na praktičnu i realnu potrebu društva da se određeni problem reši. Iako je evidentno da postoji niz izazova na putu porasta broja inovacija, zaključak je da „što više i brže budemo koristili inovacije u svakodnevnom životu postajemo uspešniji kao društvo i kao država.“