Seminar
Детаљи
Koristeći dobra iskustva sa prethodnih seminara, odabrani polaznici su bili samo oni članovi DSS-a koji se na neposredan način bave temom ili su i sami poljoprivredni proizvođači. Profesori poljoprivrednog fakulteta u Beogradu prof. dr Miladin Ševarlić i prof. dr Zorica Vasiljević su kao eksperti iz ove oblasti na pravi način predstavili trenutnu situaciju u Srbiji i ponudili neka od mogućih rešenja.
U uvodnom delu seminara, dr Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS-a, se osvrnuo na neke od statističkih podataka vezanih za ruralni razvoj Srbije i učešće poljoprivrede u BDP-u Srbije. On je oštro kritikovao nekontrolisani uvoz u Srbiju prehrambenih proizvoda i skrenuo pažnju na posledice takve politike. Po njegovom mišljenju nestabilnost cena, smanjena sredstva u budžetu, narušen paritet cena, neodgovarajući sistem podsticaja, neadekvatno funkionisanje robnih rezervi i mogućnost da od 2012 i strani državljani kupuju zemljište u Srbiji mogu agrarnu politiku Srbije dovesti do kolapsa. Cak je i Poljska posle ulaska u EU zabranila da u narednih 12 godina strani državljani kupuju zemljište u Poljskoj.
S obzirom na aktuelnu situaciju na tržištu mleka i prevlast monopolista u ovoj prehrambenoj industriji, prezentacija prof. Ševarlića je pružila više nego adekvatan uvid u dešavanja u tom sektoru. Međutim, on je na samom početku dao i sveobuhvatnu sliku srpskog agrara, smatrajući da poljoprivreda ima potencijal da bude najznačajnija privredna grana Srbije. On problem vidi u činjenici da je budžet za poljoprivredu prepolovljen, a da su nam predpristupni fondovi EU nedostupni; protivi se izjednačavanju carina u narednih četiri godine sa evropskim, loše izvedenim privatizacijama i gušenju velikih poljoprivrednih kompleksa. Ako Vlada ne preduzme određene mere, zaključak prof. Sevarlića jeste da će naš agrar uopšte, a naročito mlekarska industrija, nespremo dočekati reformisanu proizvodnu politiku EU posle 2015. godine čiju osnovu će činiti konkurentnost, produktivnost i ekonomičnost.
O „Investicijama u poljoprivredi“je govorila prof. dr Zorica Vasiljević. Pored činjenice da obezbeđuje prehrambenu sigurnost stanovništva, poljoprivredna proizvodnja je i glavni izvor sirovina za brojne kapacitete industrije. Osnovna karakteristika privatnog sektora u srpskoj poljoprivredi jeste da počiva na velikom broju malih, tradicionalnih, polunaturalnih gazdinstava koja teško mogu da prate tehnički progres u poljoprivrednoj proizvodnji, i da preduzimaju potrebna investiciona ulaganja (zbog ograničene ekonomske snage, prezaduženosti i sl.). Priliv neophodnog stranog kapitala (pre svega direktnih stranih ulaganja) je po pravilu spor, a potencijalni strani investitori su veoma oprezni zbog relativno spore privatizacije, nestabilnosti privrednog sistema i nedoslednosti u sprovođenju pojedinih sistemskih rešenja, visoke stope inflacije, visoke stope nezaposlenosti, nepostojanja ili nedovoljno razvijenog tržišta kapitala, korupcije, spoljnog duga, neizgrađenosti i neusklađenosti pravne regulative i sl. Nakon sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, Srbija može računati i na korišćenje izvesnog iznosa sredstava IPA tj. IPARD instrumenata, koja su namenjena podršci poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Ipak, poljoprivredni proizvođači, instituti i svi oni koji se bave agrarom ne mogu revitalizovati poljoprivredu u Srbiji bez ozbiljne namere države da se u obrazovanje i ruralni razvoj ulažu mnogo veća finansijska sredstva sredstva nego sada i da u EU uđemo potpuno spremi i sa poljoprivredom koja može da izdrži konkurentnost evropskog tržišta.
Odabir teme, predavača i učesnika je pokazao da ima tema koje su prisutne u ekonomskim programima stranaka, ali se njima suštinski prilazi vrlo površno i zato ćemo se ovoj temi ponovo posvetiti iz nekog drugog ugla.
